letnjiProgram

ИЗЛОЖБЕ

Природњачки центар Србије Свилајнац представља спој науке, образовања, забаве и туризма на једном месту, на врло специфичан начин. Такав концепт чини га јединственим у овом делу Европе. Отворен је 29. јуна 2015. године свечаним програмом коме је присуствовало неколико хиљада посетилаца.

Атрактивност Природњачког центра Србије огледа се у јединству великог изложбеног (музејског) простора и забавног дино-парка на отвореном. Музејски део Природњачког центра Србије чини 8 тематских изложби, које се налазе у самом објекту, док се једна изложба налази у парку, у унутрашњости модела вулкана.

На изради свих поставки учествовали су стручњаци Природњачког музеја из Београда, Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду и кустоси Природњачког центра Србије у Свилајнцу.

ГОСТУЈУЋЕ ИЗЛОЖБЕ


КАКО ДО НАС

ПРИРОДЊАЧКИ ЦЕНТАР СВИЛАЈНАЦ

Природњачки центар Свилајнац изграђен је на најфреквентнијем туристичком правцу – на само 7 км од ауто-пута ( Е75 ), а поред регионалног пута Марковац-Свилајнац-Деспотовац у непосредној близини комплекса Спортско-туристичког центра.

Удаљеност од Београда је 110 км; од Kрагујевца 45 км; Ниша 132 км; Смедерева 60 км.

МАПА СВИЛАЈНЦА

Свилајнац је град који ће Вас освојити својом топлином, лепотом, уређеношћу, економским напретком…

Свилајнац је данас модеран град, који је сачувао и аутентичну стару архитектуру, али је богат и модерним објектима: комплекс градских базена, савремена атлетска стаза дуга 400м са спортским теренима покривеним тартаном, реновирана спортска хала, комплетно реконструисани Центар за културу и градска Ресавска библиотека, атрактивни угоститељски објекти, стамбене зграде модерног дизајна, итд. Оно по чему је Свилајнац препознатљив је Природњачки центар Србије Свилајнац, као најсавременији научни објекат у овом делу Европе и кључна туристичка дестинација општине.

Kроз Свилајнац пролазе и важне саобраћајнице. Свилајнац је и град на две реке, налази се на самом ушћу Ресаве у Велику Мораву и богат је природним ресурсима, али и садржајним друштвено-културним активностима.

ПОСЕТИТЕ ЈОШ…

УПОЗНАЈТЕ СВИЛАЈНАЦ

Општину Свилајнац красе грађевине старе више од једног века које су од великог историјског и културног значаја.

РЕСАВСKА СВЕТА ГОРА – Ово је једна од посећенијих дестинација у Свилајнцу због мноштва средњевелпвних манастира који сведоче о изразитој духовности на овом простору вековима уназад. Због мноштва манастира на малом простору, део десне обале Велике Мораве на путу ка Деспотовцу од давнина је називан „Ресавска Света Гора“. По предањима тих задужбина је некада било дванаест, али се до данас очувало неколико манастира:

Миљков Манастир први пут се помиње у турском попису као манастир Ваведење пресвете Богородице. Раније се звао Буковица, по селу које је ту некда постојало, а данашње име добио је по свом добротвору Kнезу Миљку Томићу, који је на темељима старе цркве подигао нову 1787. године. Манастир је имао важну улогу у време Првог српског устанка због свог положаја у близини скеле на Морави куда је преношено оружје и муниција, а у манастиру су се тајно састајали устаници из Ресаве и Шумадије. Звоно из Миљкова је вероватно било прво звоно које је зазвонило у ослобођеној Србији 1830. године. Однето је у Kрагујевац, а потом у Раваницу где се и данас налази. На њему постоји натпис: “ливено за владе врховног вожда народа српског Георгија Петровича” и било је поклон Миљкову за пружену помоћ у организацији Устанка. По напуштању Миљкова руски монаси су за собом оставили копију чудотворне иконе Богородице Ахтирске, једне од најпознатијих руских икона. Свој данашњи изглед са црквом и два конака манастир је добио 1856. године. Црква је сазидана од камена са тлоцртом у облику тролиста, а изнутра осликана живим бојама највећим делом руком монаха Наума (Андрића) 1967/1968. године. Живопис обухвата копије најлепших средњевековних фресака.

Манастир Златенац налази се на месту од давнина познатом као „црквине“, на самој обали Велике Мораве. За постојање овог манастира зна се из списа из 16. века. Саграђен је за време владавине деспота Стефана Лазаревића у српско-моравском стилу. Претпоставља се да је порушен непосредно после Велике сеобе Срба 1690. године под патријархом Арсенијем ИИИ Чарнојевићем и други пут по гушењу Првог српског устанка. Изнова је обновљен подизањем грађевине на темељима старе цркве. Проглашењем за самостални општежитељни манастир 1980. године, у Златенцу почиње успон монашког живота и напредак. Захваљујући живописном пејзажу у коме је смештен, као и уређеном прилазу литици са обале Мораве коју краси манастирска воденица, Златенац је веома посећен, нарочито на празник Светих Врачева Kозме и Дамјана, којима је и посвећен.

Манастир Томић је најјужнији манастир на територији општине Свилајнац. Налази се у селу Војска, на обронцима Багрданске клисуре, десној обали Велике Мораве. Постојање овог манастира је забележено по први пут крајем 14. и почетком 15. века. Неки делови старе цркве су сачувани и на њима је подигнута нова једнобродна грађевина. Унутрашњост цркве је скромна, још увек без живописа. Посвећен је Св. апостолу Томи. Манастир живи захваљујући доброчинитељима из Војске који се окупљају сваке године о Трновој Петки.

Манастир Добреш смештен је на сејалишту некадашњег села Добрешево, око 2 км од Миљковог манастира. Саграђен је у XВИИ веку и посвећен је Св. Николају Чудотворцу. Село Добрешево више не постоји, а његова територија припала је атару села Гложане. Залагањем житеља Гложана, остаци манастира су обновљени 2004. године. Новоизграђена црква је у основи већа од некадашњих темеља, а камени остаци зидина видљиви су у олтарском делу. При изградњи цркве пронађени су остаци људских костију за које се претпоставља да потичу од људи страдалих од турских руку, вероватно на овом истом месту.

У атару села Радошин, окружен шумама и удаљен 500 м од обале Велике Мораве налази се манастир Пречисте Богородице. Поуздано се зна да је постојао већ на самом почетку 15. века, у време када је деспот Стефан Лазаревић добио титулу, јер су се у њему преписивале књиге од 1402. до 1427. године. Kтитор некадашњег манастира Радошин био је војвода Радослав Михаљевић. О величини и богатству некадашњег манастира говоре остаци камене пластике који упућују на велелепно здање грађено по правилима моравске школе. На остацима средњевековног храма, у време Другог светског рата подигнута је нова црква, а манастир је изнова оживео настањивањем монахиња 2002. године.

У црквеној порти у селу Гложане налази се најстарија очувана Црква полубрвнара у Ресави заједно са новом црквом изграђеном 1937. године. Обе су посвећене Светом Николи. Полу-брвнара је саграђена 1820. године на остацима цркве спаљене у доба Турака. Архитектонска вредност цркве је велика јер припада типу већих цркава ове врсте, а неки од њених облика могу се мерити са најуспешнијим остварењима брвнарског начина градње. Иконостас и иконе датирају из периода градње цркве и представљају посебну вредност, а сликао их је мало познати сликар Kостадин.

У средишту пешачке зоне, у улици Kрива чаршија, налази се споменик Стевану Синђелићу прослављеном јунаку из Првог српског устанка. Споменик је подигнут 31. маја 1991. године, на 182. годишњицу његове погибије на Чегру. Представља уметничко дело академског вајара из Београда Михаила Пауновића. Урађен је у бронзи, импозантне је величине и приказује препознатљив Синђелићев покрет-пуцањ у барут.

Споменик Мари Ресавкињи саграђен је у спомен палим ратницима вароши Свилајнца 1912-1918. године. Споменик је подигло „Благородно потомство“ 1926. године, а дело је вајара Ивана Зајеца. Занимљив је и због чињенице да је саграђен у време краљевине а обилује републиканским симболима, због чега је и Kраљ Александар Kарађорђевић одбио да дође у Свилајнац. Састоји се од високог мермерног постамента на коме су урезана имена изгинулих ратника са овог подручја и њихове фотографије.

Зграда Ресавске библиотеке је подигнута око 1903. године као породична кућа свилајначког трговца и политичара Димитрија-Мите Исаковића. Од 1986. године у објекту се налази Ресавска библиотека. Зграда представља типичан пример градске архитектуре са почетка овог века, са класицистичким елементима на фасади. Одлуком Владе Републике Србије од 17. јула 2001. године ова грађевина је утврђена као споменик културе. Мало која установа у Србији, поготово у малом граду као што је Свилајнац, бележи континуирано трајање, безмало, век и по. Закорачивши у 21. век, после деценија стагнирања условљених друштвеним околностима, Ресавска библиотека почиње рад на реорганизацији и модернизацији своје делатности у складу са захтевима новог миленијума. Ресавска библиотека данас има фонд од око 65.000 књижне и 10.000 јединица некњижне грађе. Годишње библиотеку посети око 15.000 корисника, при чему библиотека годишње изда и до 45.000 публикација.

Црква Светог Николе у Свилајнцу, грађена је током 1827. године. Подигнута је залагањем кнеза Милоша Обреновића и великим ангажовањем ресавског књаза Милосава Здравковића – Ресавца. Захваљујући високом политичком положају и угледу који је Ресавац уживао код кнеза, на изградњи цркве ангажовани су најпознатији неимари тог доба Јанко Михаиловић и Никола Ђорђевић.

Зграда Гимназије саграђена је између 1875.-1877. године за потребе основне школе, а 1977. године уступљена је новооснованој гимназијској реалци. Проглашена је спомеником културе. Фасада према улици се одликује поједностављеним класицистичким елементима, карактеристичним за јавне објекте тог времена. Објекат је вредно и очувано градитељско наслеђе и осим архитектонских вредности значајним га чини и његов историјски допринос образовању, науци и култури у ресавском крају.

Зграда Центра за културу је подигнута 1934. године за Соколско друштво „Душан Силни “. У истој згради 1964. основан је Раднички универзитет „Драгош Илић“, из кога је двадесет година касније настао данашњи Центар за културу. Данас Центар за културу има нову, потпуно реновирану зграду, модерно дизајнирану и специјализовану за концертне и позоришне активности. Зграда пре реконструкције није обнављана деценијама, а данас се Свилајнац може похвалити једним од најмодернијих и најфункционалнијих културних објеката у окружењу. Центар интензивно развија креативни потенцијал Свилајнца, истичући особености које красе овај крај и тиме дефинише културни идентитет ове средине. Организује позоришне, музичке и ликовне манифестације, а у свом програму обједињује професионалне и аматерске садржаје, с акцентом на културно-уметнички аматеризам. Центар за културу је мултимедијална установа, са разноврсним програмским садржајем и идејом да се пођеднака пажња посвети класичним извођењима као и савременим тенденцијама у уметности. Kада је у питању реализовање програма чији су актери професионалци, циљ је да се публици приближе дешавања из културних престоница, па су тако гостовала најзначајнија српска позоришта, највеће звезде из свих музичких жанрова и водећа имена из света ликовне уметности. У оквиру Центра за културу ради Фолклорни ансамбл “Синђелић” и Градско позориште.

Спортско-туристички центар Свилајнац се налази у центру града и обједињује више различитих целина у јединствен комплекс. Спортска хала је капацитета 2.000 места и користи се за све дворанске спортове. Често се у њој организују концерти и бројне манифестације. У непосредној близини хале налази се комплекс базена који се састоји од једног олимпијског и два мања. Средњи базен је 2010. године добио рампу за особе са инвалидитетом. Ту се налазе ресторан и бар, тако да су градски базени омиљено место током летње сезоне за посетиоце из целог региона. Свилајнац има и најмодернију атлетску стазу, дужине 400 метара са спортским теренима, прекривеним тартаном. На овим теренима грађани Свилајнца се рекреирају, али се на њима организују и бројне спортске манифестације, утакмице и такмичења. У склопу Спортско-туристичког центра налазе се и тениски терени, који окупљају велики број љубитеља овог спорта.

Овде можете оставити ваше коментаре, утиске, предлоге...

Дино парк

Дино парк – Највећи део парка заузима јединствена поставка диносауруса у њиховим живим облицима и аутентичном окружењу. У парку се налази преко 20 реплика различитих врста диносауруса, од којих је највећа реплика Диплодокуса висока 11, а дугачка 20 метара.

Најпознатији и најатрактивнији диносаурус, нарочито за најмлађе, је Тираносаурус. Тираносаурус је био један од највећих копнених месоједа наше Планете. Имао је веома велику лобању дужине 1.5 м и огромне и јаке вилице снабдевене са преко 60 зуба од којих су највећи достизали и до 20 цм. Угриз одраслог тираносауруа био је 10 пута јачи од угриза алигатора. Према начину кретања био је двоножац. Задње ноге су му биле масивне и са јаким канџама. Када би се приликом борбе издигао на задње ноге, могао је достићи висину и до 6 метара. Предње ноге су биле изразито кратке свега око 50 цм. На предњим ногама су биле и две канџе које су служиле за хватање плена или за ослањање. Реп снажан и дугачак, деловао је као противтежа несразмерно великој глави и огромном телу. За време активног лова потпомагао се канџама хватајући крупне диносаурусе биљоједе. Предњим кратким удовима вероватно је придржавао жртву док је зубима кидао месо у тренутку хватања плена. Захваљујући својој величини и апетиту, тираносаурус се налазио на врху ланца исхране. Утврђено је да су женке биле крупније од мужјака, и претпоставља се да је животни век оба пола био око 30 година.

Кроз дино изложбу упознаћете се са особинама и занимљивостима и осталих диносауруса, а неки од њих су Диплодокус, Динонихус, Плесиосаурус, Птеранодон, Трицератопс, Алосаурус и многи други.

DINOSVILLE

Смештен је у парку Природњачког центра Србије у Свилајнцу. Преставља праву оазу забаве и разоноде. Садржи дино изложбу, вулкан, сувенирницу, ресторан и играоницу за децу а све је смештено у аутентично окружење и атмосферу.

Забава је овде загарантована, а нова знања неизбежна!


ВЕСТИ

24 September

Србија слави Светски дан туризма

Бесплатан улаз у преко 80 културно туристичких атракција широм Србије ›››

ОТВАРАЊЕ НОВИХ ЕКСКЛУЗИВНИХ ИЗЛОЖБИ У ПРИРОДЊАЧКОМ ЦЕНТРУ СРБИЈЕ

У петак, 01. априла 2016. године у 12:00 часова, у Природњачком центру Србије у Свилајнцу за посетиоце ће бити отворене још две изложбе из области природњачких наука: "Биоархеологија Ђердапа" и "Сведо ›››

ПРВИ „ПРОТОН“ - ФЕСТИВАЛ НАУКЕ

Први „ПРОТОН“ - ФЕСТИВАЛ НАУКЕ у организацији Природњачког центра Србије у Свилајнцу свечано је отворен данас у присуству око хиљаду ђака и професора из Свилајнца и окружења. ›››

ФЕСТИВАЛ НАУКЕ „ПРОТОН“ У ПРИРОДЊАЧКОМ ЦЕНТРУ СРБИЈЕ

Природњачки центар Србије у Свилајнцу организује свој први ФЕСТИВАЛ НАУКЕ „ПРОТОН“, који се одржава 04. и 05. марта 2016. године у периоду од 10 до 18 часова. ›››

УЛАЗНИЦЕ

Kуповина карата се обавља у билетарници Природњачког центра Србије.

Одрасли - 750 дин

Деца (3 - 12 год.) - 450 дин

Групна карта (20+ посетилаца) - 350 дин

Деца млађа од 3 године - НЕ ПЛАЋАЈУ

Посебне улазнице:

Породична карта 1 (два родитеља и једно дете) - 1800 дин

Породична карта 2 (два родитеља и двоје деце) - 2200 дин

Породична карта 3 (два родитеља и троје деце) - 2600 дин

Породична карта 4 (два родитеља и четворо деце) - 3000 дин

Групна карта - (20+ посетилаца) - ПЦС и кућа Стевана Синђелића - 500 дин

Групна карта - (20+ посетилаца) - кућа Стевана Синђелића - 250 дин

Појединачна карта - кућа Стевана Синђелића - 350 дин

Групна карта (20+посетилаца) - ПЦС и додатни садржај - 500 динара

Групна карта (20+посетилаца) - ПЦС, кућа Стевана Синђелића и додатни садржај - 650 динара

Радно време - сваког дана (суботом, недељом и празницима).

МАРТ - АПРИЛ - МАЈ - ЈУН

СЕПТЕМБАР - ОКТОБАР - НОВЕМБАР - ДЕЦЕМБАР
10.00 - 18.00

Последњи улазак 60 минута пре затварања.

................................................................

ЈУЛ - АВГУСТ

радним данима: 10.00 - 19.00
викендом: 10.00 - 20.00

Карте купљене за Природњачки центар важе и за градске базене у Свилајнцу тог дана.

Последњи улазак 60 минута пре затварања.

................................................................

ЈАНУАР - ФЕБРУАР

ЗАТВОРЕНИ ЗА ПОСЕТИОЦЕ

................................................................


Наши партнери


КОНТАКТ

Краља Петра Првог 111
35210 Свилајнац

Телефони за информације:
035/8814001
08:00 - 16:00 радним данима

064/8912932
10:00 - 17:00 радним данима, викендима и празницима

prirodnjackicentarsrbije@gmail.com
info@prirodnjackicentar.rs
office@prirodnjackicentar.rs